Blog: Šta spada, a šta ne spada u pasivne prihode?

 

Većina ljudi ima ogromnu želju da na najbrži mogući način, bez puno napora stekne veliko bogatstvo. Zbog toga je nastao veliki broj sajtova na internetu koji nude mnoštvo ideja za ostvarivanje pasivnih prihoda. U sklopu ovog zapisa pogledaćemo šta je mana većine tih ideja, a osvrnućemo se i na to šta možemo smatrati pravim pasivnim prihodima.

 

Poslovna ideja kao mit o pasivnom prihodu

Na mnogim sajtovima naićićete na određene poslovne ideje koje su predstavljene kao mogućnosti za pasivnu zaradu. Na primer: pokretanje bloga, youtube kanala, web prodavnice, prodaja određenih stvari na internetu itd…Stvar je vrlo jednostavna: kreiraj sadržaj, namesti sajt i pratioci, kupci će pohrliti ka njemu, sistem će automatski generistai novac za tebe.

Sve te ideje bismo mogli dugo da nabrajamo, ali je suština da nijedna od njih ne predstavlja pravi izvor pasivnih prihoda. Većinom su to poslovne ideje, čija realizacija zahteva stalno zalaganje od strane najmanje jednog ili više ljudi.

Zamisli jedan youtube kanal, za čije funkcionisanje je neophodno redovno snimati nove sadržaje, vršiti obradu snimaka, tražiti sponzore, oglašivače, a u početnom periodu svakako ga treba i reklamirati.

U slučaju web prodavnice, neophodno je vršiti nabavku (ili izradu, proizvodnju) određene robe, baviti se fakturisanjem i slanjem pošiljaka, praćenjem konkurencije, marketingom…

Ovo su kompletne poslovne aktivnosti koje zahtevaju naše (ili nečije) stalno angažovanje. U manjem broju slučajeva je moguće da se putem ovih aktivnosti izgradi biznis koji će omogućiti angažovanje zaposlenih, kojima će vlasnik prepustiti obavljanje svih dnevnih zadataka. U tom slučaju vlasniku bi ovaj biznis mogao da donese prave pasivne prihode, ali da bi se to ostvarilo, neophodno je nekoliko godina ili decenija aktivnog rada.

Većina multilevel marketing (MLM) kompanija takođe promoviše svoj biznis nudeći mogućnost za ostvarivanje pasivnih prihoda, međutim, da bi neko ostvario potpuno pasivnu zaradu putem network marketinga, potrebno je da ima impozantnu mrežu saradnika, što svakako zahteva puno svakodnevnog rada.

Dakle, ideje dostupne na mnogim web sajtovima u stvari većinom ne predstavljaju realnu mogućnost za stvaranje pravih pasivnih prihoda. Ne kažem da gore navedene biznis ideje ne mogu biti dobre, i da se putem njih ne može zaraditi, ali ih ne možemo svrstati u kategoriju izvora pasivnih prihoda.

 

 

Šta nam može doneti prave pasivne prihode?

Patenti i autorska prava kao pasivan prihod

Najpoznatiji primeri za ovaj način pasivne zarade su autorski honorari za muzička, slikarska i grafička dela, a tu spadaju i prihodi od prodaje knjiga. Da bismo formirali ovakve izvore prihoda, neophodno je da posedujemo određeni talenat ili stručno znanje iz neke od pomenutih oblasti, što znači da za prosečnog čoveka ovo ne predstavlja realnu mogućnost za izgradnju pasivnih prihoda.

 

Izdavanje nekretnina kao pasivan priohod

Izdavanje nekretnina je takođe dobar izvor pasivnih prihoda. Naravno, i ovde povremeno može da nastane potreba za rešavanjem određenih zadataka (pronalaženje novog zakupca, manje popravke itd…) ali za prihode koji se stvaraju na ovaj način ne moramo svakodnevno da radimo. Ukoliko nekretnine izdajemo na duži rok, skoro i da nemamo drugih obaveza, osim što ćemo mesečno podizati iznos zakupnine sa svog bankovnog računa.

Glavni nedostatak ovog načina pasivne zarade je što zahteva relativno veći početni kapital, što znači da u startu moramo da imamo dovoljno novca da kupimo najmanje jednu ili više nekretnina.

 

Berzanske investicije kao pasivan prihod

Na berzi postoje dva osnovna načina za ostvarivanje zarade:

  • putem dobiti na kursnoj razlici (kupujemo po nižoj, prodajemo po višoj ceni)
  • putem dividende (novčani iznos koji akcionarsko društvo isplaćuje svojim akcionarima najmanje jednom ili više puta godišnje).

Za ostvarivanje zarade na berzi postoji više različitih načina. Postoje forme zarade koje zahtevaju aktivnije zalaganje, na primer intenzivna trgovanja koja podrazumevaju svakodnevno sedenje za računarom, a sa druge strane zaradu na berzi možemo ostvariti i dugoročnim ulaganjem, tako što ćemo svega jednom nedeljno ili mesečno otvoriti svoju trgovačku platformu.

Za razliku od nekretnina, u slučaju berze ne postoji toliko visok prag u pogledu početnog kapitala. Račun za trgovanje možemo otvoriti već sa 1 evrom, što znači da je berza svima dostupna, bez obzira na materijalni status.

Podrazumeva se da s manjim početnim kapitalom možemo ostvarivati manje prinose ali kako budemo uvećavali svoj kapital, tako će nam se postepeno i prihodi povećavati.

Investiranje na berzi ima brojne prednosti:

  • može da se krene s mali početnim kapitalom,
  • visoka likvidnost (novac nam je uvek dostupan),
  • mogućnost ostvarivanja natprosečnih prihoda,

Da bismo uživali u navedenim prednostima ovog načina zarade, svakako treba da platimo cenu: moramo posvetiti određeno vreme učenju i uložiti napor u uvežbavanje naučenog.

Ako smo spremni na to, znanje koje budemo stekli biće nam od koristi do kraja života.

 

Osnovni kurs o trgovanju na berzi kreće 28- 29. septembra 2019. u Novom Sadu! 

Pogledaj ostale detalje i prijavi se ovde >>>