Blog: Zašto je berza kraljica investicija?

 

Da li bi znao da navedeš imena nekih bogataša koji ulažu u akcije na berzi?

Može ti pasti na pamet na primer Džordž Soroš, Voren Bafet, Bil Gejts (Majkrosoft), Elon Mask (Tesla)… ili porodica Rotšild. Zajedničko u njima je da svi poseduju veliki broj akcija na berzi. Vrednost njihove imovine je rasla zajedno sa vrednošću njihovog berzanskog portfolija.

 

Sada navedi tri investitora koji su se obogatili putem štednje u banci?

Ništa? Pa, o tome se radi. Štednja u banci (i državne obveznice) spadaju u niskorizične forme ulaganja ali one mogu jedino da se služe u svrhu očuvanja vrednosti novca ili njegovog minimalnog uvećanja. Nasuprot tome, akcije su dokazano pomogle mnogim ljudima da uvećaju svoju imovinu, a puno njih se i obogatilo na taj način.

Cene akcija IBM-a, Majkrosofta, Epla, Amazona… su se u proteklih nekoliko godina umnogostručile, za to vreme u sferi bankarskih kamata i prinosa državnih obveznica nije bilo značanih promena.

 

Veći rizik omogućava veću zaradu

Kako je to moguće ostvariti, po čemu su akcije drugačije? U slučaju državnih obveznica i štednje u banci, mi u suštini pozajmljujemo svoj novac nekome, uz fiksnu (ili promenljivu) kamatu. Te kamate su uglavnom prilično skromne ali zauzvrat država ili Agencija za osiguranje depozita nam pruža garanciju na uloženi novac do određenog iznosa.

Kod ulaganja u akcije, rizik je veći, ali su i ostvarivi prinosi višestruko veći u odnosu na gore pomenute solucije. Taj povećani rizik ne treba da nas plaši, samo je potrebno da naučimo kako njime treba upravljati i držati ga pod kontrolom.

 

 

Zarada je rezultat dobrog tržišnog poslovanja kompanija

Ako se osvrnemo decenijama, stolećima unazad, uz povremene veće-manje padove, ekonomije većine država sveta su bile u stalnom porastu. Prihodi stanovništva su takođe bili u porastu, potrošnja je stalno rasla, usled čega je i dobit kompanija, akcionarskih društava postajala sve veća. Ovaj rast je bio višestruko veći u odnosu na povećanje prinosa državnih obveznica. Da nije tako, ne bi bilo isplativo baviti se bilo kakvim poslovanjem, više bi vredelo uložiti novac u obveznice ili na štedni račun u banci. Sve je to tržište formiralo.

 

Cena Eplovih akcija

U slučaju ulaganja u akcije, ne radi se o pozajmljivanju novca, već kapitala. Postajemo manjinski vlasnici (suvlasnici) profitabilnih privrednih društava, koja povećavaju svoju dobit u skladu sa opštim rastom ekonomije date zemlje ili još brže. Dok je kamata na bankarsku štednju ili obveznice fiksna (ili promenjiva ali limitirana), granica visine ostvarivog profita jedne uspešne kompanije je samo zvezdano nebo.

Sasvim mala, sićušna kompanija jednog dana može postati veliki IBM. Na primer, cena Eplovih akcija je od 1984. godine do danas porasla 234 puta, što predstavlja rast od 19% godišnje, a onda još nismo ni spomenuli dividendu koja je za to vreme isplaćena.

Naravno, nisu sve akcije ostvarile ovakav rezultat ali nemojmo zaboraviti da je ponuda veoma bogata, naime, samo na američkom tržištu imamo 7.500 (na celom svetu više desetina hiljada) akcija u ponudi, među kojima možemo da pronađemo one sa najboljim prinosima i najvišim dividendama.

Na osnovu gore navedenog, može se zaključiti da je sticanje znanja neophodnog za uspešno investiranje/ trgovanje na berzi jedna od najboljih mogućnosti za uvećanje imovine.

 

 

Osnovni kurs o trgovanju na berzi kreće 28- 29. septembra 2019. u Novom Sadu! 

 

Pogledaj ostale detalje i prijavi se ovde >>>