Blog: 5 stvari o kojima bogati razmišljaju drugačije

Ljudi skromnih finansijskih mogućnosti su skloni da pomisle da su oni koji imaju puno novca samo imali sreće ili – kao što kod nas to mnogi misle – kradu i varaju, jer kako bi inače stekli toliku imovinu?

Siromašan čovek radi, trudi se, ali ipak ne napreduje, stoga mora da postoji neki trik u vezi stvaranja kapitala.

Ali trika nema.

Većina bogatih u svetu je stekla kapital poštenim radom.

Razlika je samo u načinu razmišljanja koji je radikalno drugačiji.

Suštinsku razliku u razmišljanju između bogatih i siromašnih vidim u sledećih 5 tačaka:

 

1. Bogati su fokusirani na stvaranje pasivnih prihoda.

Bogati se ne trude da zarade novac da bi ga čuvali u jastuku, već višak prihoda usmeravaju u investicije i na taj način stvaraju pasivne prihode.

Svesni su toga da svrha života nije da danonoćno radimo za novac, već da “uposlimo” svoj novac da on radi za nas.

Bogati investiraju na berzi, ulažu u nekretnine, kupuju udele u kompanijama.

Ulažu u stvari koje siromašni – ali i oni iz srednjih slojeva – smatraju rizičnim i zato se opredeljuju za štednju u banci i prosečan život.

 

2. Troše u skladu sa svojim realnim potrebama…

To jest, zarađeni novac ne usmeravaju u potrošnju, već u one stvari koje doprinose uvećanju njihovog bogatstva.


Šta prosečan čovek radi ako mu se naglo povećaju prihodi ili nasledi nešto?

–  Kupuje bolja kola, veću kuću, najnoviji mobilni telefon…

Bogati ljudi kontrolišu svoje izdatke i traže mogućnosti za investiranje, gde mogu da ostvare najbolje prinose. Radije će odneti strai automobil  na popravku, kako bi ga vozili još godinu dana, da bi na taj način ušteđeni novac investirali.

Ray Kroc, vlasnik McDonald’s- a je i nakon što je njegova kompanija postala uspešna, još godinama vozio svoj stari kombi.

To se naziva sposobnošću odloženog nagrađivanja – živeti na nižem životnom standardu od onog koji bismo mogli sebi da dopustimo, a višak cashflow- a usmeravati u investiranje i stvaranje pasivnih prihoda.

 

 

3. Uvek su spremni na promene.

Dramatična je razlika između bogatih i siromašnih po tome kako se odnose prema promenama. Imućni ljudi stalno traže nove mogućnosti. Ako pronađu neku dobru poslovnu priliku, bez oklevanja ulaze u posao, da bi se što pre lično uverili da li on funkcioniše ili ne:

– Ukoliko posao u koji su ušli dobro funkcioniše, zadovoljni su jer su svojom brzom reakcijom odmah krenuli da ostvaruju zaradu.

– Ako su ustanovili da novo ulaganje ne daje očekivani rezultat, zadovoljni su jer se to brzo ispostavilo i nisu izgubili mnogo vremena i energije dvoumeći se i baveći se dugotrajnim razmatranjima, pregovorima. Povlače novac i ulažu ga na drugo mesto.

Nasuprot ovome, ljudi skromnijih finansijskih mogućnosti su skoro uvek robovi svoje zone komfora. Plaše se da naprave makar i jedan potez koji je drugačiji u odnosu na ono na šta su navikli.  

Bogate ljude karakteriše fleksibilnost i otvorenost ka novim stvarima.

Bogati veruju da promene uvek donose nešto bolje, zato ih se ne plaše.

 

4. Svoje bogatstvo ne pokazuju prema spolja.

Naravno, bogati imaju svoj stil koji odgovara njihovom imovinskom stanju ali ne osećaju potrebu da sve to stavljaju „u izlog”. Najčešće oni ljudi, koji zapravo nisu dobro situirani, imaju potrebu da pokazuju prema spolja šta sve imaju.

J.P. Morgan je rekao: svaka budala ume da zaradi milion dolara, ali samo mudar zna da ih zadrži.

Ljudi koji su umeli da steknu veliku imovinu i da je zadrže decenijama, fokusirani su na dalje uvećanje svog kapitala i zbog toga nemaju vremena da se bave fasciniranjem drgugih ljudi. Žive dobro ali to ne pokazuju na svakom koraku.

Ne smatraju važnim da im se drugi dive i time podižu njihov ego, već se fokusiraju isključivo na svoje ciljeve i uživaju u kvalitetnom životu.

 

5. Bogati razmišljaju na veliko.

Najveći broj ljudi ističe vrlo skromne ciljeve, jer se plaše da neće biti sposobni da ih ostvare ako „pucaju previše visoko”. Bogati nemaju takvih problema.

Kolumbo je hteo da otkrije Indiju, ranije pomenuti Ray Kroc je skoro svakom stanovniku sveta približio hamburger, Bill Gates je imao viziju da će se jednog dana personalni računari nalaziti u svakom domu (na kojima će naravno biti instaliran Windows operativni sistem 🙂 )

Prosečni ljudi ovakve i slične ideje smatraju ludostima. Zbog toga i ostaju prosečni.