Blog: Šta su hedž fondovi i po čemu se razlikuju od klasičnih investicionih fondova?

O hedž fondovima se dosta često govori u medijima. Oni imaju puno sličnosti sa tradicionalnim investicionim fondovima, međutim, postoje i neke bitne razlike između njih.

U slučaju investicionih fondova radi se o tome, da kompanija tzv. društvo za upravljanje fondom prikuplja novac investitora u cilju upravlja njime, a ostvarenu dobit raspoređuje među investitorima proporcionalno njihovom udelu. Novcem investitora, uz odgovarajuću diversifikaciju upravljaju – nadamo se – stručni ljudi.

U odnosu na klasične investicione fondove, hedž fondovi imaju dodatnu mogućnost za upravljanje rizikom sklapanjem određenih transakcija u cilju zaštite investiranog kapitala tzv. hedžing, po čemu su i dobili svoj naziv.

 

Koja je glavna razlika između hedž fondova i klasičnih investicionih fondova?

Hedž fondovi se od investicionih fondova razlikuju i po pravnoj regulativi koja uređuje njihovo funkcionisanje – oni jednostavno podležu drugačijim pravilima. U pogledu primenjivih tehnika za upravljanje kapitalom imaju na raspolaganju više manevarskog prostora, kao što je na primer zauzimanje kratkih pozicija (šortovanje), što im omogućava ostvarivanje profita čak i na padajućim tržištima, a takođe mogu da koriste i visoku polugu.

Dok se jedinice investicionih fondova mogu kupiti i za nekoliko hiljada dinara, hedž fondovi imaju vrlo visok prag u pogledu minimalnog uloga koji se neretko kreće između 100.000 – 1.000.000 dolara.

Zbog složenijih finansijskih operacija i veće poluge, ulaganje u hedž fondove se smatra rizičnijom investicijom. Usled velike popularnosti ove investicione forme,  na tržištu se pojavljuju mnogi novi igrači, od kojih pojedini isto tako brzo i nestanu. Pouzdanost tj. reference menadžera fonda ovde imaju još veću težinu nego kod ostalih investicionih fondova.

Broj klijenata hedž fondova retko prelazi brojku od 500, međutim, zbog visokih minimalnih uloga, oni i dalje upravljaju ogromnim kapitalom. Stoga su hedž fondovi dostupni samo uskom segmentu ljudi i nisu namenjeni široj javnosti. Zbog toga njihov rad podleže liberalnijim pravilima, iako je došlo do određenih pooštravanja nakon krize 2008. godine.

Što se tiče troškova, obično klijentima naplaćuju naknadu za upravljanje kapitalom od 1,5- 3%, kao i proviziju na ostvarenu dobit od oko 20%.

 

Tehnike koje primenjuju hedž fondovi

Svrha hedžing transakcija je zaštia kapitala smanjenjem rizika. U tu svrhu se koriste određene vrste osiguranja, fjučersi, opcije… Hedž fondovi mogu ulagati u gotovo sve: hartije od vrednosti, robu, nekretnine, derivate, valute i druge finansijske proizvode.

Jedna od najčešće primenjivanih tehnika je tzv. šortovanje, proces u sklopu kog pozajmljujemo hartiju od vrednosti da bismo je prodali, a zatim, nakon što cena padne, kupimo je i vratimo osobi od koje smo je pozajmili.

Kompanije koje čine listu od 10 najvećih hedž fondova većinom su osnovane pre 1990. godine i sa izuzetkom jedne sve su američke.

 

 

U konkurenciji hedž fondova rangiranih po učinku od osnivanja do danas (ili do prestanka obavljanja delatnosti), fond Džordža Soroša postigao je najveći prinos, nadmašivši tako po finansijskom učinku gigantske kompanije kao što su Apple ili Boing.

Kvantum (Quantum) koji je na prvom mestu na listi najuspešnijih hedž fondova, od pokretanja 1973. godine tokom svog funkcionisanja prikupio je 32 milijarde dolara za račun svojih investitora. To je u proseku prinos od 900 miliona dolara godišnje.

Na osnovu gore navedenog može se zaključiti da hedž fondovi predstavljaju investicionu priliku pre svega za bogate ljude.

Berzanski master kurs kreće 27. februara 2021. u Beogradu!  

Za prijavu i ostale detalje klikni ovde >>>